• MNE
  • ENG
18.Jun.2018
PANEL IV: “DEZINFORMACIJA JE NOVA INFORMACIJA?”

You are here

Home / PANEL IV: “DEZINFORMACIJA JE NOVA INFORMACIJA?”

PANEL IV: “DEZINFORMACIJA JE NOVA INFORMACIJA?”

PANEL IV: “DEZINFORMACIJA JE NOVA INFORMACIJA?”

 

Dezinformacije se u svijetu ne mogu zaustaviti, a nemoguće je kontrolisati sve što se objavi na internetu, pa bi sredstva trebalo ulagati u odbranu od hibridnih informacija, jedna je od poruka sa panela "Dezinformacija je nova informacija", na osmom To Be Secure (2BS) Foruma, koji se održava u Budvi. Jedan broj panelista smatra i da bi trebalo bojkovati Svejtsko prvenstvo u fudbalu koje se ove godine održava u Rusiji.

 

Na što biste potrošili 1,4 milijardu dolara na godišnjem nivou? Ovo je bilo jedno od pitanja za paneliste, koji su kazali da bi novac, između ostalog, odvojili za borbu protiv hibridnih informacija, ali i za obrazovne projekte.

 

Stručnjak za komunikologiju i politikolog, Kateryna Kruk, govorila je o prilikama tokom dešavanja na kijevskom Majdanu, i pojašnjava da Ukrajina, kad je riječ o ratu informacijama nije dio problema, već dio rješenja.

 

“Kad smo bili svjedoci tokom sukoba na Majdanu, pisala sam na Tviteru ono što sam vidjela da se dešava, ali sam bila svjedok i kako se u medijima šire dezinformacije. Dezinformacije se ne mogu zaustaviti, ne možete kontrolisati sve na internetu, ali se može podići svijest ljudi da kritički razmišljaju”, kaže Kruk, navodeći da samo dva odsto Ukrajinaca vjeruje ruskoj televiziji.

 

Kruk podsjeća na 2014. godinu i Majdan, kad je, kako je rekla, preokrenuta medijska scena u Ukrajini.

 

“Ima dosta informacija koje su prosto manipulacija, a uz pomoć algoritama ne može se utvrditi je li nešto lažna vijest ili ne. Sjećam se Majdana, bilo je jako teško razumjeti i dati platformu ljudima u Ukrajini da shvate o čemu se radi”, kaže Kruk.

 

Rusija, vjeruje ona, ne koristi lažne vijesti kako bi povećala “meku moć”, već da bi iskoristila sukobe. Smatra i da bi trebalo bojkovati Svjetsko prvenstvu koje se ove godine održava u Rusiji.

 

Sa njom je saglasan i Novinar iz Njemačke, Boris Reitschuster, koji kaže da je potrebno izgraditi povjerenje u medije, i navodi da je potrebno pronaći algoritme koji bi identifikovali sumnjive izvore infirmacije.

 

Viši saradnik i direktor programa za Rusiju u okviru Centra za analizu evropske politike, Brian Whitmore, kaže da  treba da shvatimo da dezinformacioni rat ne postoji u vakuumu.

 

“Napadi koji se sada vrše, a Ukrajina je žrtva, sve je to dio važećeg rata koji Kremlj vodi protiv nas. To uključuje finansije, sajber napade, organizovani kriminal, korupciju, a sve sa ciljem da se podriju zapadne institucije”, kaže Whitmore.

 

Govoreći o zakonu o Fejsbuku u Njemačkoj, Whitmore navodi da je potrebno urediti funkcionisanje i korišćenje Fejsbuka.

 

“Legislativa teško drži korak s tehnologijom”, kaže Whitmore.

 

Problem nije samo u medijskoj pismenosti, vjeruje on, već je problem i u obrazovanju.

 

Viši zvaničnik za Rusiju i Zapadni Balkan iz Sektora za javnu diplomatiju NATO-a, Robert Pszczel, kaže da bi određena sredstva od hipotetičkih 1,4 milijarde dao kolegama iz Evropske unije, te njihovim medijima, dok bi dio novca opredijelio za obrazovne projekte.

 

“Treba ulagati u obrazovanje”, kaže Pszczel.

 

Uloga tradicionalnih medija je važna, smatra on, ali kaže da ne podržava kontrolu medija.

 

“Mediji snose odgovornost i pozivaju se na odgovornost”, poručuje Pszcze, citirajući francuskog predsjednika Emanuela Makrona koji je RT nazvao propagandističkim medijem.

 

Pszczel kaže da se bez transparentnosti ne može učiniti mnogo: “Imam veliko poštovanje prema medijima i NVO”.

 

Govoreći o tome što bi trebalo uraditi u NATO-u da se pomogne državama u borbu protiv lažnih vijesti, on je rekao da je potrebne sve zemlje dovesti u istu ravan.

 

“Ako žele visoke standarde, možemo pomoći da se to uradi”, rekao je Pszczel.

 

Share This: